"Uradili smo dobar posao i mislim da imamo dobre vijesti za građane BiH jer smo ispunili i posljednji uslov za liberalizaciju viznog režima. Dobre vijesti nosim i u Brisel, gdje ću se sutra susresti s evropskim komesarima za unutrašnje poslove, odnosno proširenje", kazao je juče Nikola Špirić, predsjedavajući Vijeća ministara BiH.

Prema ranijim najavama iz Evropske komisije, BiH bi viznu liberalizaciju mogla dobiti ovog ljeta.

"U više navrata smo istaknuli da je imenovanje policijskih čelnika važan uslov koji mora biti ispunjen, stoga pozdravljamo odluku Vijeća ministara BiH o tim imenovanjima. EK će na osnovu izvještaja naših eksperata koji su boravili u BiH i napravili analizu provedbe uslova odlučiti hoće li Vijeću EU preporučiti da ukine vize za građane BiH", naglasila je Zora Stanić iz Delegacije Evropske komisije u BiH.

Špirić je objasnio da je sa svojim zamjenicima, ministrima sigurnosti i finansija Sadikom Ahmetovićem i Draganom Vrankićem dogovorio da sjedište Direkcije za koordinaciju policijskih tijela bude u Sarajevu.

"Dogovorili smo da sjedište ranije osnovane Agencije za prevenciju i borbu protiv korupcije biti u Istočnom Sarajevu", istakao je Špirić.

Vijeće ministara će obezbijediti finansijska sredstva, prostor i sredstva za rad Direkcije za koordinaciju policijskih tijela i Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije iz budžetske rezerve za 2010. godinu, što će biti regulisano posebnim odlukama.

Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH počet će raditi u narednih 90 dana.

Vijeće ministara BiH jučer je, osim šefova novouspostavljene državne policijske agencije, Vinku Dumančiću povjerilo još jedan mandat direktora Granične policije BiH, a dužnosnika GP Enesa Gačanina imenovalo je za njegovog zamjenika. Marko Dominković iz policije Posavskog kantona imenovan je za zamjenika direktora Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA). Sva ova imenovanja završena su na osnovu konkursa.

Članovi Vijeća ministara formirali su juče i Radnu grupu za pripremu amandmana na Ustav BiH i izmjenu Izbornog zakona BiH. Radna grupa, koju čine ministri pravde, civilnih poslova i odbrane, sedam poslanika i tri delegata parlamenta BiH, do 29. marta treba da pripremi ustavne amandmane, a do 15. aprila izmjene izbornog zakona kojim se provodi presuda Evropskog suda za ljudska prava. Presuda nalaže brisanje diskriminatorskih odredbi iz Ustava BiH koji kandidovanje za Predsjedništvo BiH i Dom naroda bh. parlamenta sada omogućavaju smao pripadnicima konstitutivnih naroda, a ne i kandidatima iz kategorije ostalih.

"Ovo je prilika da pokažemo spremnost da provedmo presudu. Sve zavisi od našeg unutrašnjeg dogovora jer od ponašanja međunarodne zajednice, koja se prema BiH odnosi kao prema dioničkom društvu, pa svako malo svoje dionice stavlja na tržište, nemamo neke koristi", ocijenio je Špirić, komentarišući predstojeće pregovore o promjeni Ustava, odnosno eventualne međustranačke pregovore organizirane od strane španskog predsjedništva EU.

Špirić smatra da BiH nema koristi od lažne međunarodne diplomacije u kojoj se jedno govori javno, a drugo poručuje tajno.

Borba protiv terorizma

Vijeće ministara BiH usvojilo je jučer i strategiju za prevenciju i borbu protiv terorizma do 2013. godine.

Akcioni planovi za provođenje strategije bit će usvojeni u narednih šest mjeseci.

"Strategijom je, između ostalog, predviđeno kontinuirano usklađivanje našeg pravnog okvira s međunarodnim standardima u ovoj oblasti te praćenje svih radikalnih grupa", kazao je predsjedavajući Vijeća ministara Nikola Špirić.

Politika je na ovim prostorima i dalje ključni izvor moći i uticaja. Istovremeno, bliskost politici i političarima otvara i druge mogućnosti, između ostalog i sticanje ekonomske moći! Pokazuje to i ovogodišnja lista „EuroBlica“ na kojoj je, po mnogim ocenama i analizama, 50 najmoćnijih ljudi u Republici Srpskoj.

U kontekstu neporecivog uticaja politike na privredne tokove, političari stvaraju i otvaraju mogućnosti i okolnosti u kojima jača i ekonomska moć pojedinaca. Tako uostalom, misli i većina anketiranih građana čije smo stavove objavili prethodnih dana. Naši sugrađani, zapravo, najmoćnijim smatraju političare ili ljude bliske vlasti, svakoj - pa i današnjoj u Republici Srpskoj.
Tako su na listi „EuroBlica“ među deset najmoćnijih u RS polovina - političari, bilo domaći ili predstavnici međunarodne zajednice. Razlog je jednostavan - političkim dogovorima za (pre)uređenje države BiH još se ne nazire kraj, pa su sadašnje i buduće pozicije vrlo važne. Zato je mesta među uticajnima u Republici Srpskoj izborilo i nekoliko stranaca, prvenstveno zbog autoriteta u uloge u BiH institucija koje predstavljaju. Visoko na listi kotira se nekoliko direktora, biznismena, bankara, crkvenih velikodostojnika... Nažalost, predstavnika kulture i sporta skoro da i nema, a istraživanja naših novinara pokazuju da su oni i u svakodnevnom životu na margini društvenih zbivanja jer se u ove oblasti već godinama najmanje ulaže. Na drugoj strani - estrada živi svoj život, oslanjajući se manje ili više na medije i njihovu naklonost.

Sociolog Ivan Šijaković objašnjava da su „moćni oni ljudi koji uspevaju da svoje stavove, razmišljanja, ponašanje, ideje ili praksu nametnu drugima, pa čak i celom društvu“, a moć najčešće proizlazi iz položaja. „Ta moć se manifestuje tako što se nameće drugima, vidljiva je i deluje“, dodaje Šijaković.
Postoje i vrste moći koje proističu iz svojstva ličnosti - to je harizma ili psihološki uticaj lepote, glasa, sposobnosti... „Treća vrsta moći dolazi iz znanja. Ta moć se ne nameće niti ima idolopoklonički odnos, već se stiče stvaralaštvom i radom i zato je najmanje zastupljena“, kaže Šijaković, podsećajući da se prethodnih decenija „nametnula i moć straha koju šire sumnjivi tipovi i ljudi skloni ilegalnim radnjama“. Po njegovom mišljenju, u RS su najmoćniji političari i nekoliko vlasnika privatnih kompanija koji su pokupili resurse, a vrlo malo je ljudi iz stvaralačkog kruga.

Psiholog Srđan Puhalo takođe kaže da najmoćniji ljudi dolaze iz politike i da je među njima i nekoliko privrednika koji su bliski političarima. „Oni se, naravno, menjaju onako kako se menja vlast. Da bi postali moćni moraju se naslanjati na politiku jer oni političlarima daju novac, a zauzvrat dobijaju zaštitu i prohodnost do ciljeva. Radi se o finoj povezanosti interesa politike i ekonomije“, smatra Puhalo.
„EuroBlic“ će sutra objaviti komenatre nekolicine najviše rangiranih na listi 50 najmoćnijih u Republici Srpskoj.

1. Milorad Dodik (*)
Premijer RS i predsednik SNSD, nesumnjivo je najuticajnija i najharizmatičnija ličnost u RS. Uživa veliku popularnost i poverenje među građanima RS, a većina ga vidi kao osobu koja “rešava sve probleme”. U poslednje vreme sve su češći oni koji traže susret baš sa njim da bi “im rešio egzistencijalno pitanje”. Ni nakon godinu od objavljivanja naše prve liste, njegova pozicija u smislu političke moći nije se promenila. Rođen je 1959. u Banjaluci. Osnovnu školu završio je u Laktašima, srednju u Banjaluci, a Fakultet političkih nauka 1983. u Beogradu. Od 1986. do 1990. bio predsednik IO opštine Laktaši. Na prvim višestranačkim izborima 1990. izabran za poslanika u Parlamentu BiH, sa liste Saveza reformskih snaga. U toku rata u BiH kao poslanik u NSRS formirao klub nezavisnih poslanika. Za predsednika Stranke nezavisnih socijaldemokrata izabran 1996, a na toj funkciji bio je do 1. maja 2002, kada je stranka prerasla u Savez nezavisnih socijaldemokrata, a on izabran za predsednika SNSD. Tu funkciju obavlja i danas. Za poslanika u NSRS ponovo je izabran 1997, a januara 1998. dobija mandat da sastavi Vladu RS. Za premijera RS izabran je 18. januara i na toj funkciji ostaje do januara 2001. Na opštim izborima 2002. izabran je po treći put za poslanika u NSRS, a 28. februara 2006. ponovo za predsednika Vlade RS. Treći put postaje premijer RS 30. novembra 2006. Oženjen je, otac dvoje dece, deda je dva unučeta, živi u Laktašima.
 

2. Valentin Incko
Visoki predstavnik u BiH, najviši tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma. Otkako je došao na ovu funkciju pre godinu dana kao ni njegovi prethodnici nije se libio da koristi bonska ovlašćenja, zbog čega se vrlo često njegova reč smatra “poslednjom” u BiH. Rođen je 22. maja 1949. godine u Klagenfurtu, gde je završio gimnaziju za Slovence 1959. Studije prava, srpskohrvatskog i ruskog jezika na Univerzitetu u Gracu završio je 1972. godine, nakon čega stiče diplomu doktora pravnih nauka. Bio je zamenik direktora UNDP u Mongoliji i Šri Lanki. Radio je u Ambasadi Austrije u Beogradu, bio predstavnik Austrije u UN i zamenik direktora Odeljenja za štampu i informisanje u Saveznom ministarstvu inostranih poslova u Beču. Nakon što je 1992. bio šef misije OEBS u Sandžaku, postaje osnivač i prvi direktor Austrijskog instituta za kulturu u Pragu. Od 1996. do 1999. bio je prvi ambasador Austrije u Sarajevu, nakon čega je imenovan za Ambasadora Austrije u Sloveniji. Oženjen je i otac dvoje dece.

3. Aleksandar Džombić
Ministar finansija RS, najuticajniji je ministar u Vladi RS koji uživa najveće poverenje premijera. Njegov uticaj je u odnosu na prošlu godinu porastao uzimajući u obzir činjenicu da je održan socijalni mir uprkos kresanjima kompletne javne potrošnje. Rođen 1968. u Banjaluci, gde je završio osnovnu, srednju školu i Ekonomski fakultet. Radio je u Adminstrativnoj službi grada Banjaluka, u “Kristal banci” AD Banjaluka kao referent, a u “Agroprom banci” AD Banjaluka kao direktor. Pre izbora za ministra finansija obavljao je funkciju izvršnog direktora u “Novoj banci” AD Bijeljina. Ministar u Vladi RS je od 2006. godine. Oženjen i otac jednog deteta.
 

4. Boris Tadić
Predsednik Srbije ima nesporan uticaj na srpske političke lidere u BiH. Pripisuju mu moć da je jedan od retkih koji je u stanju da diskretno „zavrne ruku“ Miloradu Dodiku. Rođen 1958. u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u oblasti socijalne psihologije. Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju. Učestvovao u opozicionom radu tokom studija, zbog čega je bio hapšen. Član je Demokratske stranke od 1990. Bio je sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora DS, poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i član Veća za nauku i tehnologiju. Bio je direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine i poslednjih godina je radio na uspostavljanju regionalnog sistema političke edukacije u Srbiji, RS, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samoj Demokratskoj stranci. Na funkciju predsednika Republike Srbije stupio je 11. jula 2004, a ponovo je izabran 3. februara 2008. godine. Govori engleski i francuski. Oženjen je, otac dve devojčice.

5. Slobodan Stanković
Osnivač i predsednik uprave najveće građevinske kompanije u RS “Integral inženjering” Laktaši. Pobeđuje na skoro svim tenderima za javne investicije u RS i BiH. Korporacija na čijem je čelu vlasnik je firmi i u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Javnost mu pripisuju vrlo bliske veze sa premijerom RS. Prošle godine je bio na visokom drugom mestu, ali je kompanija koju vodu ostvarila lošije rezultate od očekivanih jer je građevinarstvo pretrpelo i još trpi posledice ekonomske krize. Rođen je 1949. u Bosanskoj Krupi, a u Banjaluci živi od 1957. Osnovnu i Srednju tehničku školu završio je u Banjaluci, a u Zagrebu prvi stepen na Građevinskom fakultetu. U Laktašima je 1989. osnovao preduzeće “Integral inženjering”. Firma do 2007. posluje kao društvo sa ograničenom odgovornošću i menja oblik organizovanja u akcionarsko društvo. Nakon 19 godina, Stanković je uspeo da od d.o.o. pretvori “Integral injženjering” u korporaciju koju čini 15 članica sa područja RS, FBiH, Srbije, Crne Gore i Makedonije.”Integral inženjering” zapošljava više od 1.000 radnika, a postao je sinonim za sve vrste građevinskih radova u BiH. U 2007. ugovorili su radove vredne oko 110 miliona evra, a najveći investitori su im Vlada RS, Evropska zajednica, Svetska banka, “Putevi RS”, Elektroprivreda RS, grad Banjaluka… Slobodan Stanković je oženjen, otac dvoje dece, a ima i četvoro unučadi.

6. Miroslav Mišković
Jedan od najbogatijih ljudi u jugoistočnoj Evropi, osnivač i vlasnik korporacije “Delta” koja je i u RS otvorila lanac trgovačkih marketa. Posredno ima vrlo značajan uticaj na političke strukture u Srbiji i RS. Zajedno sa “Zekstrom” kupio je robnu kuću “Boska” u Banjaluci. I njegova pozicija je niža u odnosu na 2009. jer je svetska ekonomska kriza smanjila obim poslovanja trgovačkih lanaca, što je dovelo i do lošijeg poslovanja kompanije. Njegova moć u RS ilustrovana je činjenicom da mu je dozvoljeno da neposredno posle kupovine banjalučke RK “Boska”, zajedno sa “Zekstrom”, otpusti sve radnike. Nije poznato kada će “Boska”, koja se nalazi na najatraktivnojoj lokaciji u Banjaluci, početi da radi. Rođen je 5. jula 1945. u Kruševcu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a 1971. diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Do 1977. radio je u “Jugobanci” i “Trajalu” iz Kruševca, da bi se potom 1984. zaposlio u Hemijskoj industriji “Župa”. Tri godine kasnije, imenovan je za izvršnog direktora kompanije i na toj poziciji ostao je do 1990, kada je izabran za potpredsednika Vlade Srbije. U međuvremenu, Mišković je osnovao kompaniju “Delta M”, što predstavlja početak stvaranja “Delta holdinga” koji se bavi agrobiznisom, distribucijom, trgovinom, razvojem imovine, osiguranjem… Oženjen je, otac dvoje dece.

7. Branislava Milekić

Generalna direktorka Elektroprivrede RS, uz čije ime se obično pomene da je “plaćena više nego premijer RS”. Poveren joj je najbitniji strateški resurs koji su država i stručnjaci označili kao temelj daljeg razvoja RS. Pad na ovogodišnjoj listi posledica je tužbe češke Elektroprivrede u vezi sa projektom “Nove elektrane”. Rođena je 1956. u Banjaluci, stanuje u Laktašima. Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Dve godine je bila predsednica Skupštine opštine Laktaši. Ima veliko radno iskustvo u privredi - u “Čajavecu” i “Petrolu”. Poslednje tri godine radi u Elektroprivredi RS, a 2007. je imenovana na mesto generalnog direktora ERS. Udata je i majka dvoje dece.
 

8. Predrag Ćulibrk
Generalni direktor “Te­lekoma Srpske”, kompanije koja je za godinu i po dana pod njegovim rukovodstvom ostvarila veliki uspeh u mobilnoj telefoniji i u rekordnom roku se probila na tržište Federacije BiH. Na čelu je kompanije koja je jedina u RS u kriznoj 2009. isplatila dividendu akcionarima. Osim toga, kompanija je kupila 49 odsto akcija u “M:tel Crna Gora”. Rođen je 1968. u Rumi. Diplomirao je na Odseku za telekomunikacije Elektro­tehničkog fakulteta u Beogradu 1994, a iste godine počeo je da radi u “Telekomu Srbija”. Na početku karijere obavljao je poslove izgradnje transportne mreže, u Direkciji za razvoj radio je na poslovima povezanim sa komunikacionom mrežom. Od 1997. je u Sektoru za tehnologije, arhitekturu i planiranje mreže. U martu 2005. postao je direktor Sektora za strateško planiranje, a iste godine imenovan je za direktora Samostalnog sektora za strategiju i razvoj. Od 18. juna 2007. je generalni direktor “Telekoma Srpske”.

9. Čarls Ingliš
Američki ambasador u BiH. Bez saglasnosti ili podrške diplomata najveće svetske sile u BiH nije doneta nijedna ključna politička odluka. Američka administracija ima snažan uticaj na razvoj događaja u BiH. Ambasador je SAD u BiH od oktobra 2007. godine, a pre toga radio je kao zamenik direktora Kancelarije za karijeru i imenovanja u Birou za ljudske resurse Stejt departmenta i bio odgovoran za imenovanja svih službenika u američkoj diplomatiji. Od 2003. do 2006. godine radio je kao direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Birou za Evropu i Evroaziju, gde je bio odgovoran za koordiniranje stavova Stejt departmenta u vezi sa odnosima sa zemljama zapadnog Balkana.  Od 2002. do 2003. radio je kao direktor Kancelarije za Evropsku uniju i regionalne poslove u Birou za Evropu i Evroaziju. Bio je zamenik šefa misije u Zagrebu, savetnik za ekonomska pitanja u Budimpešti, službenik zadužen za ekonomska pitanja u Atini, vicekonzul zadužen za ekonomska pitanja u Panama Sitiju. Dok je bio direktor za koordinaciju politike u Birou za međunarodnu trgovinu narkoticima i sprovođenje zakona Stejt departmenta koordinisao je nastojanja da se promoviše reforma policije u BiH i na Haitiju. Diplomirao je na univerzitetu Prinston i studirao je međunarodnu ekonomiju na univerzitetu Njujork.  Oženjen je i ima dvoje dece.
 

10. Dragan Davidović
Generalni direktor Radio-televizije RS, koja ima najveću pokrivenost signalom, a čiji udarni večernji dnevnik dominantno oblikuje javno mnjenje u RS i koji je godinama najgledanija informativna emisija u RS. Tokom dugogodišnje karijere bavio se naučnim radom, 20 godina obavljao je javne funkcije, bio je ministar u nekoliko saziva Vlade RS. Na mestu generalnog direktora Srpske novinske agencije proveo je tri godine, a već sedam godina je generalni direktor Radio-televizije RS.

11. Boško Čeko
Glavni republički revizor, a uživa mnogo veće poverenje među građanima RS nego neki aktuelni političari, posebno jer je u radu institucije koju vodi mnogo puta pokazao nepristrasnost. Čeko je dobio još već naklonost građana RS nakon što je krajem prošle godine poručio političarima u NS RS koji nisu prihvatili izveštaje o radu njegove službe, da će do kraja mandata nastaviti da obavlja svoj posao, profesionalno i bez obzira na pritiske.

12. Rafi Gregorijan
Prvi zamenik visokog predstavnika u BiH i supervizor za Distrikt Brčko. Jedan je od najuticajnijih reprezenata američke administracije u BiH. Pre preuzimanja funkcija u OHR bio je viši civilni službenik u sedištu NATO u Sarajevu zadužen za reformu odbrane i radio je kao politički savetnik komandanta NATO.
 

13. Vladika Grigorije
Episkop zahumsko-hercegovački i primorski, po mnogim ocenama najuticajnija je verska ličnost u RS. Njegove stavove i mišljenje, osim građana RS, uvažava politički establišment. Pominjan je i kao jedan od mogućih kandidata pri nedavnom izboru novog patrijarha SPC, ali se ispostavilo da, kao jedan od mladih vladika, još nema veliku moć u krugovima SPC.
 

14. Aleksandar Litvinjenko
Direktor Rafinerije nafte Brod. Rukovodi jedinom rafinerijom u BiH koja je, posle elektroenergetskog sektora, najvažnija za razvoj RS i BiH. Zahvaljujući radu Rafinerije, BiH uvozi manje naftnih derivata nego ranije.
 

15. Dragoljub Davidović
Gradonačelnik Banjaluke u trećem mandatu. Uspeo je u tome da najveći grad Republike Srpske postane administrativni, privredni, kulturni i sportski centar.
 

16. Aleksandar Bocan Harčenko
Ruski ambasador u BiH. Predstavnici vlasti RS oslanjaju se najviše na njegovu podršku, naročito pri donošenju odluka u Savetu za primenu mira u BiH.
 

17. Majkl Tejtem
Britanski ambasador u BiH. Posle ruske i američke, engleska administracija je najuticajniji faktor za donošenje većine reformi i političkih odluka.
 

18. Marija Milić
Odgovorna urednica dnevnog lista “EuroBlic”, već nekoliko godina unazad najčitanijih dnevnih novina u Republici Srpskoj. “EuroBlic” je prisutan deset godina na medijskom tržištu RS i BiH i deo je multinacionalnog medijskog koncerna “Ringier” sa sedištem u Švajcarskoj i sa više od 7.000 zaposlenih u jugoistočnoj Evropi, Nemačkoj, Švajcarskoj i Aziji. Koncern “Ringier” danas proizvodi, servisira i vodi više od 120 novina i časopisa, oko 20 televizijskih programa, 50 internet sajtova i 12 štamparija širom sveta od Evrope do Azije. Uticaj, poverenje čitalaca i kredibilitet na medijskom tržištu “EuroBlic” je, između ostalog, stekao i organizovanjem mnogobrojnih humanitarnih akcija, ispoljavajući istovremeno i svoju društvenu odgovornost.
 

19. Slavko Mitrović
Savetnik premijera RS i predsednik Političkog saveta SNSD. Jedan od retkih čije savete premijer RS Milorad Dodik sluša i uvažava. Uglavnom nije izložen javnosti.
 

20.Nebojša Ninić
Vlasnik kompanije “Lan­ako”, koja je vlasnik licenci “Majkrosofta” za BiH. Kompanija dobija poslove vredne po nekoliko miliona maraka za softverska rešenja koja koriste najveće kompanije i institucije u BiH.
 

21. Željko Kopanja
Vlasnik kompanije “Neza­visne novine” i “Nes radija”, pre dve godine sa “Integral inženjeringom” kupio je tri preduzeća, među kojima i dnevni list “Glas Srpske”. Član je Nadzornog odbora “Hidroelektrane na Vrbasu”. Javnost u RS često prepoznaje naklonjenost ovih medija aktuelnoj vlasti RS. Kopanji pripisuju vrlo dobre veze među zvaničnicima SAD.

22.Arie Livne
Savetnik premijera RS. Šef predstavništva RS u Izraelu i Dodikova desna ruka.
 

23.Nebojša Radmanović
Srpski član Predsedništva BiH. U javnosti poznat kao odmeren političar koji štiti interese RS u dejtonskoj BiH.

24. Igor Radojičić
Predsednik Narodne skupštine RS, magistar elektrotehnike. Kao autor i koautor objavio jednu knjigu i 14 naučnih radova iz oblasti automatike, biomedicine, obrade signala i teorije haosa. Jedan od vodećih kadrova u SNSD.
 

25. Vladika Jefrem
Episkop banjalučki. Jedan od najuticajnijih vladika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, što se posebno videlo pri izdoru novog patrijarha.

26.Rajko Kuzmanović
Građani RS ukazali su mu poverenje na izborima 2007, čime je postao sedmi po redu predsednik RS. Zalaže se za poštovanje principa iz Dejtonskog sporazuma i ustavnu poziciju RS. Član je Akademije nauka i umetnosti RS i još tri akademije: Međunarodne književne akademije humanitarnih i prirodnih nauka Ruske Federacije u Moskvi, Balkanske akademije nauka i kulture u Sofiji i Svetske akademije nauka i umetnosti u San Francisku.
 

27.Radovan Bajić
Direktor “NLB Razvojne banke” Banjaluka. Godinama je direktor banke koja je do sada nekoliko puta menjala vlasnike i strukturu kapitala, unapređujući svoj portfolio.

28.Srećko Bogunović
Direktor “Hipo Alpe-Adrija” Banjaluka, jedan od najuticajnijih ljudi na finansijskom tržištu RS.
 

29.Vladimir Trišić
Vlasnik BN televizije koja je u relativno kratkom roku od lokalne televizije prerasla u uticajan regionalni elektronski medij. Istovremeno, zahvaljjujući satelitskom programu BN televizija značajno utiče i na gledaoce u dijaspori.

30.Ranko Škrbić
Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS. Ima snažan uticaj na farmaceutski lobi u RS.
 

31.Vladika Vasilije
Episkop zvorničko-tuzlanski, zastupnik je konzervativne struje u SPC. Važi za crkvenog velikodostojnika koji je vrlo blizak vlastima RS.
 

32.Mićo Mićić
Drugi put zaredom izabran za načelnika Bijeljine. Na prethodnim lokalnim izborima pobedio favorizovanog kandidata SNSD Gavrila Bobara.
 

33.Nikola Špirić
Predsedavajući Saveta ministara BiH.
 

34.Anton Kasipović
Ministar prosvete i kulture RS i potpredsednik Vlade RS. Često rešava goruće probleme jer je poznat kao odmeren pregovarač.
 

35.Gavrilo Bobar
Predsednik uprave “Bobar grupe” iz Bijeljine koja obuhvata 24 preduzeća u nekoliko država i ostvaruje godišnji promet veći od 35 miliona evra. Prepoznatljivi su u poslovima osiguranja i bankarstva.
 

36.Marko Pavić
Načelnik opštine Prijedor i predsednik Demokratskog narodnog saveza. Ulaskom u koaliciju sa SNSD partija dobila nesrazmerno mnogo direktorskih mesta u odnosu na uticaj koji stranka ima.

37.Brankica Janković
Vlasnica marketinške agencije “Akvarijus” koja je lider u ovoj oblasti u BiH. Uspešno radi kampanje za političke partije u RS, Vladu RS i najveće kompanije u BiH.
 

38.Vojin Mitrović
Vlasnik lanca benzinskih pumpi i predsednik Udruženja naftnih distributera RS. Na vrhu je piramide naftaša koji odlučuju o ceni goriva.

39.Ljubomir Ćubić
Vlasnik i direktor građevinske kompanije “Niskogradnja” iz Laktaša, firme koja je druga po učešću u velikim građevinskim projektima u RS.

40.Milorad Janjetović
Vlasnik kompanije “Tamaris” koja se bavi održavanjem zelenih površina. Poslovi kompanje razgranati širom sveta, a njihovom travom prekriveni su mnogi poznati stadioni u Evropi.

41.Obren Zoran Vukoje
Vlasnik vinarije “Vukoje” čije se vino “žilavka” nalazi na svetskoj vinskoj karti. Vlasnik je najprepoznatljivijeg brenda RS, poznatog i cenjenog i van granica regiona.

42.Aleksandar Veselinović
Generalni direktor farmaceutske kompanije “Hemofarm” Banjaluka. Kompanija je u kratkom periodu postala konkurentna stranim farmaceutskim kućama.

43.Ranka Mišić
Predsednik Saveza sindikata RS. Iako se Sindikatu pripisuje da nije dovoljno aktivan i dalje ima zavidan broj članova.

44.Željko Mitrović
Vlasnik kompanije “Pink”. Televizija “Pink BH” u samom je vrhu gledanosti na prostoru BiH, a posebno kada se radi o muzičkom i zabavnom programu.
 

45.Nataša Tešanović
Direktor Alternativne televizije, jedne od najjačih domaćih komercijalnih televizija u RS.

46. Jovan Čizmović
Predsednik Advokatske komore RS.

47.Franjo Komarica
Banjalučki biskup. Pobornik povratka Hrvata u banjalučku regiju i Republiku Srpsku, veliki zagovornik tolerancije među svim narodima u BiH.
 

48.Tomislav Kovač
Vlasnik kompanije “Aleksa­ndrija”, koja posluje u RS, Srbiji i Crnoj Gori. Zapošljava oko 1.000 radnika u konditorskoj i prehrambenoj industriji, osvajač medalja za kvalitet na brojnim međunarodnim sajmovima.

49.Zdravko Krsmanović
Načelnik Foče i predsednik Nove socijalističke partije. Bio glavni protivkandidat za predsednika Socijalističke partije, jedan od miljenika američke administracije u BiH.

50.Elizabeta Josipović
Vlasnica i direktorka najuspešnijeg preduzeća u oblasti tekstilne industrije “Skontoprom” Prijedor, glavnog dobavljača švedske kompanije “Ikea”. I u godini krize poslovali sa velikim dobitkom.

Banjaluka - Najnovije „diplomatske“ reakcije bošnjačkih i pojedinih hrvatskih predstavnika u institucijama vlasti BiH prema Srbiji, Velikoj Britaniji i Španiji u slučajevima Ejup Ganić i Veselin Vlahović još jednom su pokazale da BiH nema jedinstvenu spoljnu politiku, jer nijedan od tih poteza nije imao zeleno svetlo Srba.

Iako je u najnovijim postupcima bilo i nediplomatskih reči prema Srbiji i Velikoj Britaniji, poznavaoci prilika uvereni su da prozvane države neće oštrije reagovati prema BiH „jer je svet prepoznao da ovakvi stavovi iz BiH nisu zvanični, nego lični“. Zbog toga bi najveća šteta mogla da bude u rušenju ionako lošeg imidža BiH u svetu, ali i početak rušenje mita da su samo Bošnjaci žrtve u BiH. U krajnjoj liniji, slažu se naši sagovornici, manju korist bi mogla da izvuče sama RS, jer njeni predstavnici ne učestvuju u stvaranju ovakvih diplomatskih skandala.

Ozbiljniji udar na doslednost diplomatije BiH usledio je kada je pomoćnik ministra inostranih poslova BiH Jasmina Pašalić, bez saglasnosti u MIP, Ambasadi Srbije u BiH uputila protestnu notu zbog optužnice protiv Ganića. Povodom ovog slučaja, oštre reči prema vlastima u Londonu, ali i Srbiji uputio je bošnjački član Predsedništva Haris Silajdžić, a ulje na vatru dolio je njegov kolega Željko Komšić koji je, ne pitajući nikoga u Predsedništvu ni Savetu ministara, zadužio ambasadora BiH u Španiji da započne postupak ekstradicije Veselina Vlahovića u BiH, koja ga tereti za ratni zločin.

Zamenica ministra spoljnih poslova Ana Trišić-Babić naglašava da je Pašalićeva službenik u MIP i da nije imala ovlaštenja da protestuje protiv Srbije. Mada ovo nije prvi put da MIP deluje neusaglašeno, Trišić-Babić kaže da ona nema mehanizme da to spreči i da „jedino može da kaže prozvanim državama da ovo nije stav BiH“. Sreća je, kaže ona, što su u Briselu i Vašingtonu prepoznali da su ove i slične reakcije iz BiH nečije lično mišljenje.

U međuvremenu, šef diplomatije BiH Sven Alkalaj preneo je juče u Sarajevu britanskom ambasadoru u BiH i Majklu Tejtamu primedbe na „neadekvatan“ tretman Ganića u zatvoru. Tejtam je odgovorio da će primedbe preneti svojoj vladi, tvrdeći da se radi o veoma osetljivom pitanju i da Velika Britanija „svoje međunarodno preuzete obaveze uzima veoma ozbiljno“.

U Komšićevom kabinetu juče niko nije bio dostupan za komentar, a iz Silajdžićevog je saopšteno da je odnos britanskih vlasti prema Ganiću „daleko od modela demokratije i funkcionalnosti“. U kabinetu Nebojše Radmanovića samo su potvrdili da poslednje nastupe Silajdžića i Komšića kolektivni šef nije usaglašavao, zbog čega ih treba posmatrati kao njihovo lično mišljenje, uvereni da tako misli i međunarodna zajednica.

U to je uveren i politički analitičar iz Beograda Đorđe Vukadinović. On naglašava da ovakvi „izleti“ u diplomatiji BiH „pokazuju da u kritičnim situacijama institucije BiH deluju kao bošnjačke“. On dodaje da to opravdava skepticizam RS prema jačanju zajedničkih institucija BiH, ali je i pokazatelj svima izvan BiH kakva bi bila centralizova BiH. Vukadinović smatra da će, nakon ovoga, Srbija više i otvorenije biti na strani RS u promeni Ustava BiH „jer zna da bi jačanje zajedničkih institucija dovelo do toga da dobije još jednu nenaklonjenu vladu u regionu“.
 

"Ejup Ganić uhapšen je po inicijalnom zahtjevu Srbije. Bit će izveden pred sud gdje će se izjasniti o zahtjevu Srbije za izručenje. Sud će odrediti da li će biti zadržan u pritvoru ili će biti pušten uz kauciju", kazala je juče Biljana Ristović iz britanske ambasade u Sarajevu.

Ristovićeva nije mogla precizirati da li će Ganić biti izručen Srbiji, koja ga sumnjiči za ratne zločine počinjene u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu nad pripadnicima JNA u maju 1992. godine.

Sadik Ahmetović, ministar sigurnosti BiH, objasnio je da će Ganić biti saslušan nakon čega će sudija odlučiti o njegovu zadržavanju, puštanju ili izručenju Srbiji.

"Obaviješten sam da je Ejup Ganić priveden u Londonu. Nemamo još detalje na osnovu čega je to urađeno kad znamo da ne postoji aktivna potjernica protiv njega. Znamo samo da je to urađeno na zahtjev Srbije, a koliko sam upoznat autohtono je pravo sudije da oduči o svim daljim koracima u vezi sa statusom uhapšenog. Lično smatram da vlasti Srbije nisu trebale praviti ovaj slučaj, jer imamo međudržavni sporazum koji je precizirao da su državljanstvo i mjesto prebivališta ključni faktori prilikom odlučivanje gdje će neko biti procesuiran", kazao je Ahmetović.

Bariša Čolak, ministar pravde BiH, jučer je istakao da zna samo da je Ganić priveden u Londonu, ali da o ostalim detaljima nije upoznat. Najavio je da će Ministarstvo pravde hitno dostaviti svu potrebnu dokumentaciju u Veliku Britaniju.

"Ukoliko neka od naših pravosudnih tijela vode postupak i smatraju da Ejup Ganić treba da bude izručen BiH, a ne Srbiji, mi ćemo to proslijediti nadležnim organima Velike Britanije. Mislim da se u ovakvim slučajevima, ipak, pravosudne institucije odlučuju na direktni ili kontakt uz pomoć Interpola", istakao je Čolak.

Milorad Veljović, direktor policije Srbije, kazao je da je upoznat s hapšenjem Ganića, ali nije mogao potvrditi da će on biti izručen Srbiji.

"To su aktivnosti koje vodi naše Ministarstvo pravde. Uradili smo svoj dio posla, dostavljeni su potrebni dokazi, a da li će biti donesena odluka o njegovom izručenju Srbiji ne mogu kazati. Poznato je da ponekad o tome odlučuju i neki drugi razlozi, a ne samo oni koji su u vezi s našim poslom", kazao je Veljović.

Sven Alkalaj, ministar vanjskih poslova BiH, juče nije odgovarao na telefonske pozive, kao ni glasnogovornik ovog ministarstva Zlatan Burzić, a nezvanično saznajemo da je Ambasada BiH u Londonu obaviještena o privođenju Ejupa Ganića po zahtjevu Srbije.

Ganić od petka boravi u Londonu, a objavljeno je da je po dolasku na aerodrom priveden na osnovu zahtjeva Ministarstva pravde Srbije. Nakon ove informacije Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva Srbije, izjavio je da oni svakog trenutka očekuju Ganićevo izručenje. U javljanju za federalne medije Ganić je demantirao da je privođen, kazavši da se na aerodromu zadržao čekajući prtljag.

Snežana Malović, ministar pravde Srbije, izjavila je u petak da je sudskim organima Velike Britanije upućen zahtjev za ekstradiciju Ganića, a rečeno je da se na ovaj odgovor čeka 24 sata po prijemu. Malovićeva juče nije odgovarala na telefonske pozive, kao ni Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije.

Iz Kabineta Harisa Silajdžića, člana Predsjedništva BiH, svih ovih dana tvrdili su da su u stalnim kontaktima s Ganićem, te da on potpuno slobodno obavlja svoje aktivnosti u Londonu i da će se nakon toga nesmetano vratiti u Sarajevo.

"Upozoravamo Republiku Srbiju da svojim aktivnostima već narušava sporazum između naše dvije zemlje, koji se od petka počeo primjenjivati, te da dovodi u pitanje spremnost Srbije da se odrekne prakse bivšeg režima i da počne izvršavati svoje međunarodnopravne obaveze", saopšteno je tada iz Silajdžićevog kabineta.

Nakon vijesti o Ganićevom hapšenju juče poslijepodne nismo uspjeli dobiti komentar iz Silajdžićevog kabineta.

MUP Srbije raspisao je početkom 2009. godine, po nalogu istražnog sudije, potjernice za 19 osoba iz BiH, među kojima su ratni članovi Predsjedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, maja 1992. godine.

Vlasti BiH zatražile su od Interpola poništenje ovih potjernica, navodeći da se radi o političkom progonu. Ministar sigurnosti BiH ponovio je jučer da su ove potjernice obustavljene.

Tuševljak: Više niko nije siguran

Koordinator Tima MUP-a Republike Srpske za istraživanje i dokumentovanje krivičnog djela ratnog zločina Simo Tuševljak smatra da hapšenje Ejupa Ganića pokazuje da i naredbodavci krivičnog djela ratnog zločina počinjenog nad srpskim narodom u BiH više nigdje nisu sigurni i da se nigdje ne mogu sakriti.

"MUP RS i Vlada RS i dalje će insistirati da se sva lica koja su počinila ratni zločin nad Srbima u BiH uhapse i procesuiraju, ma gdje se ona trenutno nalazila", rekao je Tuševljak.

On kaže da je sasvim svejedno da li će Ganić za ratne zločine u Dobrovoljačkoj ulici nad pripadnicima JNA odgovarati u BiH, Srbiji ili bilo kojoj drugoj državi u svijetu koja je spremna da procesuira ova krivična djela.

Ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj zatražio je izveštaje od ambasadora BiH u Rimu i Madridu o detaljima nedavnih poseta premijera Republike Srpske Milorada Dodika Italiji i Španiji, otkriva za Press odlično obavešteni izvor iz MIP-a!

Izvor Pressa RS ističe da je iz kabineta ministra inostranih poslova BiH naloženo Sektoru za bilateralne poslove koji vodi Alkalajeva uzdanica Jasmina Pašalić da se iz diplomatskih predstavništava BiH u Rimu i Madridu zatraži detaljan izveštaj o Dodikovim aktivnostima i da se taksativno navede s kim se Dodik sastao i o čemu je razgovarao. Međutim, čim je ovaj zahtev upućen, ambasador BiH u Rimu Branko Kesić i ambasador u Madridu Željana Zovko odgovorili su centrali u Sarajevu da ne mogu da napišu ništa iz prostog razloga što nisu ni prisustvovali tim sastancima!

- To je i razumljivo, jer MIP BiH nije ni bio organizator tih susreta. Međutim, to je još više razbesnelo Pašalićevu i Alkalaja, a posebno njihovog šefa Harisa Silajdžića, kome očigledno smetaju Dodikovi razgovori o ulaganjima u elektroenergetski sektor RS - kaže naš sagovornik.

Podsetimo, premijer Dodik pre dve nedelje sastao se u Rimu sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem i ministrom inostranih poslova te zemlje Frankom Fratinijem. Dodik je za Press RS otkrio da je postignut dogovor o zajedničkoj izgradnji tri hidroelektrane na Drini, ističući da bi Italijani u taj poduhvat uložili oko 650 miliona evra.

Izvor Pressa RS tvrdi da ovo nije prvi put da Alkalajev kabinet „isleđuje" bh. diplomate širom sveta, i da su se pod ministrovom „istragom" našli i predsednik RS Rajko Kuzmanović, kao i predsednik Skupštine RS Igor Radojičić.

- Informacije o Dodikovim posetama tražene su i ranije, a ponekad su izveštaji i stizali, najčešće iz zemalja u kojima su ambasadori Bošnjaci! Međutim, ne špijunira Alkalaj samo Dodika, jer je, svojevremeno, takođe od ambasadora u Italiji traženo da u MIP dostavi informacije o poseti Rajka Kuzmanovića toj zemlji, a isto je zahtevano i od diploamtsko-konzularnih predstavništva u Nemačkoj kada je u toj zemlji boravio Igor Radojičić. U MIP-u se pravdaju da im je to potrebno za interne analize, ali je jasno da je reč o klasičnom uhođenju i pokušaju sprečavanja bilo kakvih međunarodnih kontakata vlasti RS - navodi naš sagovornik.

On podseća i na slučaj sa otpravnicom poslova Ambasade BiH u Srbiji Amirom Arifović-Harms, od koje je zahtevan kompletan izveštaj o nedavnoj poseti lidera SDA Sulejmana Tihića Beogradu, a ranije i o razgovorima ministra prosvete RS Antona Kasipovića sa svojim kolegama u Srbiji.

Paranoja bez granica

- Sve istrage rade se na zahtev Svena Alkalaja i njegovog stranačkog šefa Harisa Silajdžića. Uglavnom se uhode Srbi, jer njih dvojica smatraju da oni, kad odu u inostranstvo, rade na razbijanju koncepta Stranke za BiH koji oni poistovećuju sa državnim konceptom. Provera Tihića najbolji je dokaz da paranoja ponekad nema granica - kaže naš izvor.

Zamenik šefa Kluba poslanika SNSD-a u Narodnoj skupštini RS Nikola Baštinac za Press RS kaže da je očigledno da Sven Alakalaj i Haris Silajdžić smatraju da samo oni mogu da putuju u inostranstvo i da samo njih dvojica imaju pravo da se u ime BiH sastaju sa međunarodnim zvaničnicima.

- Ovo je klasično špijuniranje, ali to nije ništa u poređenju sa činjenicom da su mnogo puta preko svojih ljudi u DKP mreži minirali razgovore koje je trebalo da predstavnici RS vode sa inostranim zvaničnicima. Oni to ne rade zarad interesa BiH, već samo zbog svoje političke organizacije koja je, to je sada definitivno jasno, u pravom rasulu. Haris Silajdžić ne može da se pomiri sa činjenicom da je prošlo vreme kada je samo on iz BiH mogao da ide po svetu i priča šta hoće. Situacija se promenila i svet više sluša ono što dolazi iz Banjaluke i RS - kaže Baštinac.