Pomen nastradalim pripadnicima JNA u maju 1992. u Sarajevu protekao je bez incidenata, ali pod jakim policijskim obezbeđenjem. Obeležavanje godišnjice počelo je u Istočnom Sarajevu, a kolona u kojoj su se nalazile porodice nastradalih vojnika, predstavnici vlasti RS i srpski funkcioneri u institucijama BiH, bila je zaustavljena u naselju Vraca, na međuentitetskoj liniji gde je skoro sat vremena čekala da im se obezbedi nesmetan prolaz. Naime, pre dolaska delegacije iz RS, oko 200 veterana bošnjačke paravojne formacije „zelene beretke” okupilo se u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici odbijajući da se raziđu i poslušaju policijski zahtev da pređu na drugu obalu Miljacke. Budući da su se oglušili o ove zahteve, konvoj za Dobrovoljačku ulicu dobio je dodatno obezbeđenje u vidu policijskih kordona. Nakon toga, članovi porodica i predstavnici vlasti RS upalili su sveće i položili cveće na mestu stradanja. Pomen je protekao dostojanstveno i mirno, nakon čega su se učesnici iz RS autobusima i uz policijsku pratnju vratili ka Istočnom Sarajevu. Jedan od preživelih svedoka u stradanju vojnika u Dobrovoljačkoj ulici penzionisani general JNA Dušan Kovačević rekao je da je radostan što je nakon 18 godina konačno došlo do dostojanstvenog obeležavanja zločina nad nedužnim vojnicima JNA.

- Te žrtve koje su među prvima pale u Sarajevu, zaslužile su da im se oda dužna počast. Ovo je bila prilika i da se prisetimo istine o zločinu koji nikada ne smemo da zaboravimo - rekao je Kovačević, po povratku iz federalnog Sarajeva u Istočno Sarajevo, gde je obeležavanje stradanja u Dobrovoljačkoj ulici nastavljeno parastosom, polaganjem cveća i okruglim stolom u Spomen kosturnici na groblju Miljevići.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Rade Ristović rekao je da je juče i ovdašnja i svetska javnost napokon priznala da je u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. počinjen ratni zločin. Ristović je naglasio da je odlazak u Sarajevo bila obaveza prema žrtvama i da su prvi put nakon 18 godina na mestu zverskog stradanja odata dužna počast nevinim, golobradim mladićima i njihovim starešinama.

- Želimo ponovo da kažemo i apelujemo na odgovorne - 2. i 3. maja 1992. izvršen je nesumnjiv zločin nad nevinim pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu”, rekao je on i dodao da treba da znaju oni koji su okrvavili ruke da je došao kraj skrivanju istine, te da počinioci zločina i njihovi nalogodavci moraju odgovarati.

Obraćajući se prisutnima ispred Spomen crkve u Miljevićima u Istočnom Sarajevu, Ristović je podsetio da su u Dobrovoljačkoj ubijena 42, ranjena 73, te zarobljeno 215 pripadnika JNA, koji su nakon zarobljavanja psihički i fizički zlostavljani, a za ove zločine još niko nije odgovarao.

- Bez obzira na neviđenu hajku, pretnje i pozivanje na linč što su činili organi i pojedinci iz takozvanog multietničkog Sarajeva, nisu uspeli da nas spreče u časnoj nameri da na mestu zločina odamo počast - rekao je Ristović, naglašavajući da će 15. maja biti odata počast vojnicima JNA ubijenim u Tuzli, a kasnije i u drugim mestima stradanja.

Šef Koordinacionog tima Vlade RS za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih Staša Košarac rekao je da postoji potreba da se u Sarajevu podigne spomen-obeležje koje će upozoravati i pokazivati na stradanje srpskog naroda u ovom gradu. Predsednik BORS Pantelija Ćurguz rekao je da je bilo veoma tužno i ružno videti kako su sarajevske vlasti bile primorane da organizuju neviđeno policijsko obezbeđenje za mirno i dostojanstveno odavanje pomena stradalim vojnicima JNA.

- Zar je 18 godina nakon zločina u Dobrovoljačkoj bilo potrebno angažovati onako jake policijske snage da članovima srpskih porodica obezbede da na miran i dostojanstven način prisluže sveće i polože cveće na mesto stradanja svojih namilijih sinova i braće - upitao je Ćurguz, naglašavajući kako je, ipak, velika stvar da se ovaj događaj konačno desio u Sarajevu.
 

Vlada RS naložila je Republičkom centru za istraživanje ratnih zločina da pokuša da utvrdi tačan broj žrtava u srebreničkom masakru u julu 1995. nakon poslednjih informacija koje ukazuju na to da se kao žrtve vode i žive osobe ili oni koji nisu u to vreme stradali u Srebrenici.

Prema rečima premijera RS Milorada Dodika, izveštaj vladine Komisije za istraživanje događaja u Srebrenici i oko Srebrenice u julu 1995. ne može se uzeti kao potpuno tačan, „jer su članovi radili pod pritiskom tadašnjeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna”. Osim toga, spisak od 7.806 osoba obuhvata sve koji su tada prijavljeni kao nestali u Srebrenici, „što ne znači da su svi žrtve zločina”. „Osim poznate tvrdnje Mirsada Tokače da na spisku ima 500 ljudi koji su živi, evidentno je da se nakon 2004. na nekoliko biračkih spiskova pojavljivalo oko 900 imena ljudi, a koji su navedeni kao žrtve u Srebrenici. Takođe, činjenica je da direktor Memorijalnog centra u Potočarima tvrdi da je 75 vojnika sahranjeno na tom mestu, a da nisu poginuli u to vreme u Srebrenici, a da je uprava Centra odlučila da se na tom mestu sahranjuje i rodbina stradalih, govori o tome da se želi prikazati stanje koje ne odgovara istini”, kaže Dodik. On je pozvao na saradnju i vlasti FBiH, od kojih je zatražio da „stave na raspolaganje sve raspoložive spiskove”. Premijer je poručio da Vlada ovim potezom „nema nameru da ospori činjenicu da se u Srebrenici desilo masovno pogubljenje”, niti prejudicira da će se nakon provere doći do manjeg broja stradalih”. On je poručio da je jedini cilj da se „utvrdi istina”. „Nezadovoljni smo i radom Instituta za nestale BiH, pre svega zato što nije utvrdio centralni registar stradalih u Srebrenici, što je po zakonu bila obaveza”, kaže Dodik.

Vršilac dužnosti direktora Centra Janko Velimirović kaže da će polazna osnova za dalje istraživanje biti izveštaj spomenute komisije Vlade RS iz 2004. Poziv za saradnju biće upućen svima koji imaju bilo kakve informacije o događajima u Srebrenici i oko Srebrenice.

Šef Koordinacionog tima Vlade za istraživanje ratnih zločina Staša Košarac napomenuo je da na spisku Komisije Vlade ima 7.806 osoba, što je kasnije protumačeno kao konačan broj žrtava, „a poslednje informacije govore da to nije tačno”. „Opštinski štab CZ Srebrenica je u januaru 1995. saopštio da u opštini živi 36.051 stanovnik. Prilikom izlaska u Tuzlu, rađen je određeni popis, gde je navedeno da je zaključno sa 4. avgustom 1995. iz Srebrenice izašla 35.361 osoba. Međunarodna komisija za traženje nestalih je imala 13.000 identifikacija, od čega se 6.414 odnosi na stradale u Srebrenici. Takođe, Identifikaciono-dokumentacioni centar iz Sarajeva ima podatak da je 8.460 Bošnjaka stradalo, od kojih su 4.082 ubijena, a ostali se vode kao nestali. Različiti podaci govore da ima potrebe da se otvori proces utvrđivanja konačne istine”, uverava Košarac.

Bosna i Hercegovina će, po svemu sudeći, isplatiti milione maraka odštete onima koji su bili pritvoreni a potom oslobođeni zahvaljujući palim optužnicama nekoliko tužilaca, uglavnom stranaca. Na primer, optužnicu protiv Mirka Šarovića i Milovana Cicka Bjelice, koji od države ukupno traže oko milion maraka, podigao je međunarodni tužilac Džonatan Ratel. Osim toga, prijavu protiv ovih visokih zvaničnika SDS zbog navodne zloupotrebe položaja u "Privrednoj banci" Istočno Sarajevo podnela je privremena upravnica banke, takođe strankinja, Tobi Robinson.

Zbog neosnovanog višemesečnog boravka u pritvoru zamenik direktora Interpola BiH Asim Fazlić od BiH je zatražio naknadu materijalne i nematerijalne štete u iznosu od 132.562 KM. I tužbu protiv Fazlića pisao je strani tužilac Džon Mekner.
Njegov kolega Peter Kornek autor je optužnice od koje su nepravosnažno oslobođeni bivši federalni premijer Edhem Bičakčić i bivši ministar finasija Dragan Čović. Ako i konačna presuda bude oslobađajuća, Bičakčić je već najavio tužbu protiv BiH, a koliko će novca on tražiti, još se ne zna.

"Vladajuće stranke su omogućile da strani tužioci budu ovde i samim tim su ih ovlastili da proizvode troškove na teret budžeta BiH", kaže Lijanović.
U Tužilaštvu BiH nismo uspeli dobiti imena tužilaca kojima često padaju optužnice, odnosno onih zbog čijih je predmeta BiH tužena ili će tek biti. Portparol Tužilaštva Boris Grubešić tvrdi da oko 95 optužnica koje stignu iz ovog tužilaštva završi osuđujućim presudama.

"Može se desiti da neko dobije 20 predmeta, a da izgubi samo jedan, ali se o njemu priča jer je taj predmet eksponiran u javnosti. Postoji samo jedan tužilac Božo Mihajlović, za koga se zna da nema nijedan izgubljen predmet", kaže Grubešić.

Predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH Milorad Novković juće se nije odgovarao na pozive. Međutim, naš izvor iz VSTS tvrdi da u oslobađajućim presudama sudije nisu krive "ni najmanje". "Svu odgovornost snose strani tužioci, koji ne mogu da dokažu optužnice. Zapravo, to im i nije cilj, nego da se ljudi diskredituju i politički unište. I one propale optužnice koje su potpisali domaći tužioci pisali su stranci, koji su u međuvremenu otišli iz BiH", kaže naš sagovornik.

Advokat iz Mostara Josip Muselimović, koji je pred sudom pre nekoliko godina branio Dragana Čovića, tvrdi da su za pad optužnica krivi ne samo tužioci već i svi oni koji rade u predkrivičnom postupku. "Optužnicu treba podneti tek onda kada su dokazi relevantni i ukazuju na odgovornost osumnjičene osobe. Veliki procesi su pali upravo zbog toga što se u pretkrivičnom postupku stvorila samo atmosfera da je protiv nekoga potrebna optužnica", kaže Muselimović.

Na to je reagovao šef Kluba poslanika SDA Bakir Izetbegović rečima da mu je „žao što danas neće biti rešena dva tako važna problema za BiH”. Izetbegović je naveo i da BiH „nema važnijih problema od toga što će desetak žena skinuti burku ili od genocida od pre 100 godina”. „Nadao sam se da delimo iste evropske vrednosti”, odgovorio mu je Kalabić.

Sa dnevnog reda jučerašnje sednice skinut je Predlog zakona o praznicima BiH. To je tražila Ustavnopravna komisije ovog doma, s obrazloženjem da nisu ispunjeni poslovnički uslovi za razmatranje ovog zakonskog predloga. Predstavnički dom je sa samo jednim prijavljenim diskutantom završio razmatranje 15 tačaka dnevnog reda sednice, što je svojevrstan presedan u radu ovog doma. Tako se neočekivano brzo stiglo do Izveštaja o radu Saveta ministara BiH za 2009. Predstavljajući Izveštaj, predsedavajući Saveta ministara Nikola Špirić poručio je da se ova institucija „maksimalno trudila da ispuni svoj program i plan rada”. Prema njegovim rečima, polazeći od činjenice da su dva strateška cilja BiH punopravno članstvo u EU i NATO, aktivnosti koje su obeležile rad Saveta ministara u 2009. bile su usmerene ka izvršenju obaveza iz mape puta za liberalizaciju viznog režima, te sprovođenju obaveza predviđenih sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i dokumentom Evropsko partnerstvo, te obavezama koje BiH predstoje na putu ka NATO.

Presudom se traži da se predstavnicima nacionalnih manjina omogući da se mogu kandidovati za članove Predsjedništva BiH i Doma naroda Parlamenta BiH.

Dodik je rekao da se SNSD zalaže za sprovođenje te presude, ali da ne treba praviti nikakve vrste pritisaka i da nije prihvatljivo da se ustavne promjene donose nasilno.

- RS ostaje pri svom stavu da entitetsko glasanje u Parlamentu BiH mora ostati kao i do sada. Entitetsko glasanje ne može da bude dodirnuto u Ustavu - naglasio je Dodik.

Kazao je da će RS, koja je nezadovoljna radom pravosuđa BiH, tražiti izmjene zakona u vezi sa radom Suda i Tužilaštva BiH.

Čović je rekao da će Izborni zakon BiH najvjerovatnije, zbog različitih stavova u Parlamentu BiH, ostati nepromijenjen do izbora.

Dodao je da je Dodika informisao o posjeti Madridu, gdje je sa ministrom inostranih poslova Španije Migelom Anhelom Moratinosom razgovarao o deklaraciji koja bi trebalo da bude usvojena na sastanku lidera u Madridu.

- O tome manje-više imamo usaglašena mišljenja, a deklaracija je dokument čiji će sadržaj biti ponuđen liderima na sastanku u aprilu u Sarajevu - rekao je Čović.

Naveo je da je deklaracija, koju je imao priliku da vidi u Madridu, dokument od dvije stranice u kome se iznosi opredjeljenje potpisnika da će poslije izbora lideri pristupiti izmjeni ustava.

- U deklaraciji stoji da su lideri opredijeljeni za zaštitu sloboda, ulazak u EU i približavanje +-u - rekao je Čović.

Dodao je da će 6. i 7. aprila u Sarajevu biti održan sastanak lidera BiH sa međunarodnim predstavnicima, uključujući i američkog predstavnika, da bi se pokušao postići dogovor o ponuđenoj deklaraciji ministra inostranih poslova Španije.

U Madridu bi 19. i 20. aprila, ako bi u BiH bio postignut dogovor o deklaraciji, trebalo da bude potpisan taj dokument.

Predstavnici SNSD-a i HDZ-a BiH krajem aprila će u Mostaru potpisati sporazum o saradnji.

Dodik je kazao da te dvije partije već duže vrijeme koordinisano djeluju na važnim pitanjima, ne sa ciljem da bilo kome drugom u BiH naprave problem, nego zbog zajedničkih stavova u vezi sa očuvanjem funkcionalnosti BiH i njenog ustava.

- Treba obezbijediti da se istinski Hrvat nađe u Predsjedništvu BiH, a ne kamuflaža kao što je to Željko Komšić - rekao je Dodik.

Podrška

Milorad Dodik potvrdio je da će SNSD podržati kandidata HDZ-a BiH za člana Predsjedništva BiH.

Čović je rekao da očekuje da kandidata HDZ-a BiH za člana Predsjedništva BiH podrže sve hrvatske stranke, kao i da će HDZ podržati kandidata SNSD-a za tu funkciju.

Problemi

Čović smatra da izjava predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Harisa Silajdžića da "onaj kome nije dobro u BiH može da ide iz BiH, ali da ne može ništa uzeti" govori da je zemlja u ozbiljnim problemima.

- BiH može biti država svih, ako su po Ustavu i zakonu svi jednaki. Jedino takva BiH može da ima evropsku budućnost.
Više puta sam ponovio da ako Hrvati u Ustavu nisu ravnopravni, onda BiH nema budućnost - precizirao je Čović.