Ekskluzivno objavljujemo delove intervjua Marine Rajević-Savić sa patrijarhom Pavlom, koji je nedavno objavljen u knjizi i na DVD-ju „Žena i muškarac su pred svevišnjim jedno" U izdanju agencije „Arts & Crafts" nedavno su objavljeni knjiga i DVD „Žena i muškarac su pred svevišnjim jedno", sa intervjuom koji je Marina Rajević-Savić, autor poznate emisije „Dok anđeli spavaju", napravila sa Njegovom svetosti patrijarhom Pavlom 24. aprila 1996. godine. Ekskluzivno za čitaoce Pressa i GradBijeljina.com objavljujemo izvode iz intervjua koji je vođen u Dvoru Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve.

O putu vrline

Pošto je širok put koji vodi u propast - mnogi ga nalaze. E, sad, da li ćemo jednim ili drugim ići, to zavisi od nas. A to što je lakše ići putem greha nama ovakvim kakvi smo, širokim putem radije nego onim uskim, jedan nam je čovek, pametan, sve to donekle objasnio. Ako neko ide uzbrdo, on ne može bez znoja i truda, jer mora protiv Zemljine teže. A ako se nalazi na nekoj litici - pa se otisne, ili na krovu - pa se omakne, tada ne treba ništa da radi da bi pao, ali i propao. Kakva je korist čoveku što mu je sve bilo lako, a na kraju doživljava propast. Ako smo imali teškoće, a učinili ono što je i trebalo - nećemo se pokajati nikada.

O Crkvi i sveštenstvu

Vremena su veoma teška. I mi sveštenici se regrutujemo iz naroda. Ukoliko je duhovni nivo naroda visok, onda i nije teško ići dalje. Ali mi znamo koliko smo pali u tome pogledu. Treba vremena i velike snage dok čovek dođe do nivoa na kojem može da deluje na druge pozitivno. Važno je da pred nama uvek budu reči Savonarole, čoveka koji je u ono doba kada je pao život hrišćanski rekao: „Prva crkva je imala drvene putire, a zlatne sveštenike. A sada ima zlatne putire, a drvene sveštenike." Da nam bude stalno pred očima, da li ćemo biti drveni ili zlatni sveštenici, to zavisi od nas. Razume se da je smisao u tome da se potrudimo. A i Bog će pomoći da dorastemo svome vremenu. Pre svega rečima, ali životom najviše pokazujemo Jevanđelje Hristovo, koliko je ostvarivo u ovom svetu.

O ljubavi

Ono što treba da drži jedinstvo u braku to je ljubav. Ne mislim samo fizička, već ljubav hrišćanska, gde su dve ličnosti spojene, posle čega dolaze deca. Ona za koju sveti apostol Pavle u Himni ljubavi kaže da ljubav nikada ne prestaje. Proročanstva će prestati i nestati, pretvoriti se u ostvarenje. A ljubav ostaje zato što nema više u šta da pređe. Vera će preći u stvarnost, u sagledanje; nada u ostvarenje. A ljubav nema u šta više da prelazi, zato što ostaje zauvek. Jer je Bog ljubav, i ko u ljubavi prebiva - on sav u Bogu prebiva. To je, razume se, ljubav do koje treba doći. Bez savršenstva ne može se lako do nje stići.

O emancipaciji žene

Mahatma Gandi, veliko ime indijskog naroda i veliko ime čovečanstva, kaže: „Kad bi žena u sebi podizala ono što je majčinsko, ono što je ženstveno, što je zaista dato ženi - ne bi joj se mogao svet opirati." A ovako često, što kaže i Oto Vajninger, izgleda da je traženje emancipacije žene u stvari emancipacija ne ličnosti u ženi, nego bludnice. Toga ima.

Provedimo život tako da se ne pokajemo

Kada se rodi malo, ali samo naizgled nejako stvorenje koje se zove čovek, ono se prvo namršti i zaplače. Nauka ima svoje objašnjenje za ovu pojavu, međutim zanima me šta Vi mislite, Vaša svetosti, o tome, da li ima simbolike u tom prvom kriku sa kojim se rađa novi život?

- Da odgovorim rečima jednog čoveka koje mislim da imaju značaj i danas i zasvagda. On kaže: „Kada si se rodio, svi su se radovali, a ti si plakao. Potrudi se da svoj život vodiš tako, kada dođe kraj, da se raduješ, a svi da plaču. Da plaču što takav čovek odlazi." E, to je program našeg života i svakog čoveka koji o svom životu misli ozbiljno. Provedimo ga tako da se kada prođe ne pokajemo što smo pogrešili i što smo ga upropastili.

0 Komentari

Prikaži/Sakrij komentare

Prikaži/Sakrij formu za unos